Godisnja doba

Godišnja doba su periodi godine u kojima vlada ista klima i promjene. Razlikujemo 3 klime: umjerenu, tropsku, istovjetnu.

Umjerena klima, koja vlada i u Hrvatskoj ima 4 godišnja doba: proljeće (21.03.-21.06.), ljeto (21.06.-23.09.), jesen (23.09.-21.12.) i zima (21.12.-21.03.). U proljeće je klima sve toplija, a dani sve duži. Ljeti vlada vruća klima, s rijetkim kišama i sparnim vrućinama. Jeseni vlada hladnija klima, s čestom kišom, a dani su sve kraći. Zimi vlada hladna klima s čestim snijegom.

U tropskim krajevima postoje 2 godišnja doba: kišno (kad je u nas proljeće) i sušno (ostali dijelovi godine).

U Sahari i ostalim pustinjama je vječno ljeto, a na polovima vječna zima.

Zima je jedno od godišnjih doba, koje po konvenciji na severnoj Zemljinoj polulopti traje deo decembra, ceo januar, februar i deo marta, a na južnoj Zemljinoj polulopti deo juna, ceo jul, avgust i deo septembra. Na dan početka zime, takozvanu kratkodnevnicu (zimski solsticij), koja obično pada oko 21. decembra, noć je najduža, a obdanica najkraća.

Zima 2006. godine za stanovnike severne Zemljine polulopte počinje u petak, 22. decembra u 1 čas i 22minuta po srednjoevropskom vremenu. U isto vreme za stanovnike južne Zemljine polulopte počinje leto. Zima će trajati do 21. marta naredne godine.

Uzrok zime 

Zemlja se okreće oko Sunca jednom u godini dana, kako je ta putanja eliptična - udaljenost Zemlje i Sunca se pri tome menja, i količina topline koju Zemlja prima od Sunca se tokom godine menja. Zemlja se također vrti oko svoje osi, koja je nagnuta za 23°27' (23 stepena i 27 minuta) u odnosu na ravninu kruženja. Zima nastupa kad je određena polutka (severna ili južna) najmanje izložena Sunčevim zrakama, nezavisno o udaljenosti od Sunca. Zima na severnoj polulopti događa se kad je Zemlja najbliže Suncu, a tada je na južnoj polulopti toplo leto.

Fizikalno, Sunčeve zrake u zimi padaju pod većim uglom, čime se konstantna energija koju dotična polulopta dobija od Sunca dijeli na veću površinu, što zajedno s većim putem kroz atmosferu koji ta toplina treba proći daje rezultat - manje primljene topline po jedinici površine, i nižu temperaturu, tj. zimu.

Jesen je najtužnije godišnje doba. Lišće opada, kiše su duge i dosadne, vlaga se uvlači u kosti, a nebo je prekriveno beskrajnim sivim oblacima.

 Ipak jesen ume da bude i lepa. Lepa i prijatna. Šume se u jesen oboje bakarnom, zlatnom i žutom bojom i sigurno nema koloritnijeg doba od jeseni.

 U jesen priroda se sprema da spava. Posle besnih letnjih oluja, žege i iznenadnih provala oblaka u jesen zavlada spokoj. Jedino sve još oživi kada počnu berbe grožđa i kad se toči slatko vino.

  Jesen počinje u trenutku kada Sunce, u svom prividnom kretanju tokom godine, preseče nebeski ekvator i krene na južnu nebesku hemisferu. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu; obdanica i noć su jednaki i traju po 12 sati. Taj dan se zove jesenja ravnodnevnica ili jesenji ekvinocij. Na južnoj Zemljinoj polulopti počinje proleće.

Stručno, i preciznije, dolazak jeseni se definiše kao momenat kada centar Sunčevog diska dospe u nultu deklinaciju, a rektascenzija Sunca je oko 12 sati.

Leto ili ljeto je jedno od godišnjih doba, koje po konvenciji na severnoj Zemljinoj polulopti traje deo juna, ceo jul,avgust i deo septembra, a na južnoj Zemljinoj polulopti deo decembra, ceo januar, februar i deo marta. Na dan početka leta, takozvanu dugodnevnicu (letnji solsticij), koja obično pada oko 22. juna, obdanica je najduža, a noć najkraća.

Leto 2006. godine za stanovnike severne Zemljine polulopte počelo je u ponedeljak, 21. juna u 14 časova i 26 minuta po srednjoevropskom vremenu. U isto vreme za stanovnike južne Zemljine polulopte počinje zima. Leto je trajalo do23. septembra te godine.

Пролеће је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део марта, цео април, мај и део јуна, а на јужној Земљиној полулопти део септембра, цео октобар, новембар и део децембра. На дан почетка пролећа, такозвану пролећнуравнодневницу, која обично пада око 21. марта, обданица и ноћ трају по 12 сати.